Новости

1

1

13. Jan 2013., Београд

1

1

13. Jan 2013., Нови Сад

1

1

13. Jan 2013., Ниш

Курс динара поразан по садашњост и будућност Србије

Пре само пар недеља, већина економиста се сложила да ће курс динара у 2012. години остати стабилан. Нешто опрезнија мањина је процењивала да ће курс бити стабилан бар у првој половини године. Логика која стоји иза оваквих прогноза не базира на економским анализама. Предвиђања почивају на процени о томе како ће реаговати они који одређују судбину динара. Та логика је прагматична, вероватно тачна, али и поразна по садашњост и будућност Србије.

Овако веселе прогнозе нису везане за моћ српске економије, нити за оптимистичне процене економских кретања у 2012. години, напротив. Процене су да ће 2012. година бити тежа од претходне, али то не би требало да буде сметња јаком динару. Курс динара никада није ни почивао на здравим економским фундаментима, већ искључиво на приливу девиза по основу задуживања, девизне штедње грађана(1) и продаји имовине.

Аналитичари полазе од тога да ће Народна банка Србије наставити, као и до сада, да одржава привид стабилности финансијског система користећи прецењени динар као кључни инструмент. Ово тим пре што се улази у изборну годину, а то није амбијент у коме НБС може несметано егзерцирати своју независност.

Утицајни привредници, они које влада слуша и о чијим интерсима брине, већином су велики нето-увозници и/или огромни дужници. Они желе јак динар да би јефтиније увозили робе и јефтиније долазили до девиза за отплату кредита.

Армија задужених грађана-гласача такође жели јак динар како би лакше отплаћивала кредите под којима грца. Њихов хоризонт очајања и финансијског планирања ионако сеже само до последњег дана у месецу.

Банке желе јак динар јер он олакшава наплату кредита, скрива неодрживо високе камате и успорава отписивање ненаплативих потраживања. Уз то, када је динар јак, банке јефтино купују девизе, повлаче новац из Србије, тихо враћајући кредите својим иностраним матицама.

НБС, која ни у рецесији није у стању да контролише инфлацију, жели јак динар јер ће он смањити притисак на цене, можда успорити повлачење капитала из Србије и тако привремено сакрити све слабости монетарног система.

Влада такође жели јак динар јер то грађане чини мање незадовољним, а ствара и илузију о већим евро платама. Помоћу јаког динара се фиктивно повећава и бруто домаћи производ исказан у еврима и фиктивно се поправљају сви параметри задужености.

Пошто сви моћни интереси конвергирају, сви они у хору подржавају политику јаког динара и захтевају да НБС интервенише на девизном тржишту.

О чијем трошку се ово субвенционисање динара врши? Сви који о томе не би да дубље промишљају полазе од тога да су девизне резерве Србије довољно велике да се њима може обезбедити стабилност динара. Ово је само једна у низу домаћих економских илузија.

Стварне девизне резерве Србије су мале у односу на огромне и растуће девизне обавезе. Од око 12 милијарди евра резерви, лавовски део (приближно око 60 процената) имплицитно припада домаћим девизним штедишама – не припада држави, не припада НБС.

На девизне интервенције троши се и део девизне штедње а да нико не зна како ће се надоместити потрошене резерве. Отуда, свако ко тражи девизне интервенције, свесно или несвесно призива бар делимичну национализацију девизних депозита грађана.

Пре или касније, последица ове политике ће довести до ограничавања подизања девизне штедње. Ако НБС настави да девизним интервенцијама јача динар и да тако субвенционише банке, дужнике и увознике, неминовни ефекат ће бити нови слом девизне штедње, и поновно претварање девизне штедње у јавни дуг.

Подједнако лоше, заправо још горе, јесу консеквенце ове политике по економски систем. Прецењени курс у 2011. години је већ довео до новог погоршавања платног биланса. Непрекидном подршком увозницима и дужницима преко прецењеног динара, ушло се у циклус сталног повећавања иностраног задуживања државе, док је домаћа економија доведена у стање клиничке смрти.

Када у једној држави ради само 35 одсто радно способног становништва, када је држава практично без индустрије, када и без великих индустријских потрошача Србија кубури са енергијом, када је инфраструктура трагично запуштена, тада економска пропаст не долази, она је већ ту.



13/02/2012., Нови Сад

Последња страна ->> Следећа ->



НОВОСТИ
  • 1

    1
    13. Jan 2013. | Одбор Београд
  • 1

    1
    13. Jan 2013. | Одбор Нови Сад
  • 1

    1
    13. Jan 2013. | Одбор Ниш
  • Курс динара поразан по садашњост и будућност Србије

    Пре само пар недеља, већина економиста се сложила да ће курс динара у 2012. години остати стабилан. Нешто опрезнија мањина је процењивала да ће курс бити стабилан бар у првој половини године. Логика која стоји иза оваквих прогноза не базира на економским анализама. Предвиђања почивају на процени о томе како ће реаговати они који одређују судбину динара. Та логика је прагматична, вероватно тачна,...

    13/02/2012. | Одбор Нови Сад
  • Посета Покрета за развој Србије и Двери рањеним Србима на КиМ

    Представници "Покрета за развој Србије" су на иницијативу "Покрета за живот Србије" (Двери) посетили рањене Србе на северу Косова и Метохије.
    Том приликом, рањеним Србима уручена је новчана помоћ.
     
    Повређени Срби који се налазе у Косовско-митровачкој болници показали су јаку вољу и снагу да истрају од одбрани својих породица и кућа, упркос боловима које су изазване бојевим мецима...

    30/09/2011. | Одбор Београд
  • Србија увезла више од 25 000 тона јабуке

    За главу би се ухватио српски сељак када би знао да смо у току 2010. године увезли више од 8.400 тона црног лука и чак 25.000 тона јабука. Земља која „пола Европе може да храни” у иностранству је набавила и око 5.000 тона пасуља, као и више од 600 тона шаргарепе, показују подаци граничне Фитосанитарне инспекције Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде. Увезли смо нешто мање од 4.800 тона...

    13/01/2011 | Одбор Ниш
  • Поступак против Ђелића због управљачких права

    Агенција за борбу против корупције упутила је Прекршајном суду у Београду захтев за покретање прекршајног поступка против Божидара Ђелића јер законском року од 30 дана од избора на функцију није пренео управљачка права у предузећу „Хоусе оф Еуропе Инвест Б.В.” које је 100 одсто у његовом власништву. У саопштењу Агенције наводи се да је, проверавајући тачност података из Извештаја о...

    18/01/2011 | Одбор Београд
pridružite nam se
ГАЛЕРИЈА
Srbija Mile Dragić Novi Sad Beograd
За чланове